„СРБИЈА - Национална ревија”, број 30
РЕЧ ПРЕ
Овим бројем „Национална ревија” окончала је свој пети и ушла у шести годишњи круг. Направили смо досад 60 магазинских издања, 30 на српском и толико на енглеском. Уз то, и мноштво репрезентативних књига, десетине спотова, један филм. Наш пут обележен је обиљем врхунских фотографија и мајсторских текстова, важних сусрета и великих догађаја. Иза нас је „удео труда и чуда”, наук да их не треба раздвајати, као и потврда да „храбре срећа прати”.
Нећемо славити. Ми, које све ране нашег рода боле, сматрамо славље неукусним у једном оваквом раздобљу за народ и државу.
Али настављамо даље. Останите са нама.
САДРЖАЈ
Пролог
У СВАКОЈ ШАЛИ ИМА И ШАЛЕ
Завичај немогуће мисије
Витраж
БРОЈКЕ, ДОГАЂАЈИ, ЗАНИМЉИВОСТИ
Албум
ФОТОГРАФИЈЕ ИГОРА ПАВИЋЕВИЋА
У жижи
ПОСЛЕ ТОЛИКО ЗЛАТА НА ПОЧЕТКУ 2012. ВРЕМЕ ДА СЕ ОЗБИЉНИЈЕ ЗАПИТАМО
Српско спортско чудо
Како земља са око осам милиона становника успева да буде светска сила у тимским спортовима, а да при том не увози људе? Да ли су Срби заиста ближи корену и правом смислу онога чије окрајке данас зовемо спортом, па зато успевају? Зашто то не могу објаснити модерна социологија и спортски коментатори? У каквој је релацији истински спорт са духовношћу, славом, лепотом, игром, забавом, национализмом? Да ли је спорт само „компензација за све остало што Срби немају и не умеју”, или ту ипак има нечег много дубљег?
Пише: Бранислав Матић
Симболи
УВЕЋАВА СЕ ПОРОДИЦА ВЕЛИКИХ ПРЕСТОНИЧКИХ МОСТОВА
Још један београдски обешењак
У првом минуту Нове 2012. спектакуларно је пуштен у саобраћај седми велики мост на београдским рекама. Пошто виси на џиновском пилону, Београђани су га у жаргону прозвали Обешењак, што је и име од миља за незаборавне ликове на мапи чувеног београдског шарма. Док на Дунаву код Земуна ниче осми престонички мост, подсетићемо како су грађени, крштавани и рушени неки од досадашњих
Текст: НР Прес
Фотографије: Драган Боснић
Незаштићена лепота
НА ВАШАРУ У ПРОТОПОПИНЦИМА, КОД ДИМИТРОВГРАДА, СА СТОЧАРИМА КАКВИХ ДРУГДЕ НЕМА
Последњи чувари старих раса
На изложбу аутохтоних врста стоке, оних које су некада преовладавале на балканским пашњацима, дошли су Старопланинци, али и сточари из Поморавља, Војводине, Шумадије. Било је занимљиво видети буше, биволе, нонијусе, балканске коње, козе и магарце. Најразноврсније су биле овце. А потом смо са сточарима изашли на простране пашњаке којима су некад газдовали Каракачани, Торлаци и Шопи...
Текст и фотографије: Драган Боснић
Равница
У КУЛПИНУ, ПОВИШЕ НОВОГА САДА, НАЈВЕЋИ ПОЉОПРИВРЕДНИ МУЗЕЈ НА БАЛКАНУ
Кроз лулу од морске пене
Тамо, у летњиковцу Дунђерских, оштрије ухо још може чути, понекад, шуштање балских хаљина и звонки смех младих дама. Парк распрострт на пет хектара, напред енглески, иза француски, нескривено чезне за својим давним домаћином, оним који га је засновао. А у помоћним објектима од 1993. је јединствени музеј у којем можемо видети сејачицу са почетка XX века, раковички трактор из 1949, стећи озбиљан увид у историју хмељарства, пиварства, гајења пшенице, конопље, сирка метлаша, али и видети богату колекцију лула
Пише: Зорица Тодоровић Мирковић
Белег
У ДИЋИМА, КРАЈ ЉИГА, ЈЕДНО АРХЕОЛОШКО ИСКОПАВАЊЕ ОСТАВИЛО ОТВОРЕНИМ МНОГА ПИТАЊА
Црква из корова и сна
Даринка Савић беше запела да се усред старог сеоског гробља започне ископавање, јер се „ту налази црква”. Тако јој, походећи је више пута у сну, рекао свети Никола. Када је археолог ваљевског Завода започео ископавање, открио је цркву с почетка XIV века и симболе који указују на „краљевске везе”. У гробу задужбинара, „челника Влдрага”, односно „раба Божјег Николе”, пронашао је само три кости, непомерене, а у гробу „госпожде Владиславе”, утврђено је, почива мушкарац!... Црква ни до данас, двадесетак година касније, није обновљена. Ни свети Никола, изгледа, више не навраћа. Он је рекао што је до њега било
Пише: Олга Вукадиновић
Фотографије: Милан Јанковић
Оријентир
БЕОГРАДСКИ ПАРКОВИ: КАКВИ СУ БИЛИ, КАКВИ СУ САДА И КАКВИ БИ МОГЛИ БИТИ
Природа уденута у структуру града
Вртови су некада имали свој језик, симболички систем, поетику, музику, зелену архитектуру, одражавали владарску идеологију и моћ државе. Тако је и данас, само што човек демократског света све слабије сриче тај рукопис. И модерни рођак давних вртова, јавни градски парк, почива на сличним принципима, уз све уступке духу времена, практичности, друкчијем начину живота. Ако хоћете да проверите снагу, креативност, вољу и самопоштовање неког града, погледајте како су уређени његови паркови и колико их има. (Ако желите да му измерите озбиљност и дубину, погледајте његова гробља, почивалишта предака.) „Национална ревија” од овог броја подсетиће на повест и важност низа београдских паркова, али и предложити како би неки од њих требало да изгледају, да би заиста били украс и освежење свога града
Пише: Владана Путник
Идејна решења: Александар Костић
Стари мајстори
ПЕТАР ЛАЛОВИЋ, ЧАРОБЊАК ДОКУМЕНТАРНОГ ФИЛМА И ВИДАР ПОСЛЕДЊИХ ОАЗА ПРИРОДЕ У НАМА
Најбољи од најбољих
Најпре га је Џереми Уис опчинио чувеним документарним филмом „Та дивна створења”. Иако је знао да нема мајмуне, лавове, крокодиле, пожелео је да на нашим просторима сними једнако занимљиве филмове о природи и животињама. И успео. Од „Последње оазе” и „Света који нестаје”, преко двестотинак изванредних кратких филмова, до „Београдске оазе” и „Како продати небо, воду и топлину земље”... Од летос је и званично „The Best of Best”, испред свих, укључујући и Џеремија Уиса. А можда ничега од тога не би било да није на време искључен из партије
Пише: Радмила Таминџић
Фотографије: НР Прес и архива саговорника
Лира
НОВИЦА ТАДИЋ (1949-2011), МОНАХ САВРЕМЕНЕ ПОЕЗИЈЕ
Крик и молитва
Уредник његове прве књиге, 1974, био је Милорад Павић. Под замасима тамних чешљева, доцније се пред нама указује страхотни град, велико вражје ждрело, где се мресте несреће. Његова поетика ружног и слике страшног отварају нову димензију лирике. У тим стиховима одјекује крик нашег логорског столећа. На градском ђубришту појављује се Јагње... Новицу никада нисмо могли видети тамо „где се смеће надмеће”. Није пристао да буде песник који се додељује наградама, ни да живи од свога презимена. Да је сахрањен у Алеји заслужних грађана, као што није, вероватно би из ње и сам побегао. Али његово место уз Настасијевића и Попу, уз Јакшића и Диса, остаје заувек
Пише: Драган Лакићевић
Заборављени
СЛИКАР КОЈИ ЈЕ У СЕБИ СПОЈИО ВЕЧНУ РУСИЈУ И ИДЕАЛНУ СРБИЈУ
Четири поглавља Васе Ешкићевића
Судбина није хтела да овај даровити Ирижанин (1867-1933) постане сеоски брица. Одвела га је у Београд, потом у Беч, па у Петроград. Први је и једини Србин који је завршио Императорску уметничку академију у Русији. Био је цењен, његове слике репродуковане су у великим тиражима и стигле у многе руске домове (као доцније у српске и француске). Када је нападнута Србија 1914, оставио је све, допутовао у Београд и ставио се на располагање команди Српске војске. Распоређен је на место ратног сликара Прве армије и прошао цео њен пут, све голготе и васкрсе. Оставио је иза себе многоструко важна дела, приложио их слави и памћењу Србије. Почива на Успенском гробљу у Новом Саду. Заборављен?
Пише: Ђорђе М. Србуловић
Фотографије: Далибор Фрут
Светови
ВЛАДИМИР ВОЈВОДИЋ, МАЈСТОР ПОЕТСКОГ РЕАЛИЗМА И КЛАСИЧНО СХВАЋЕНОГ СЛИКАРСТВА
Дозиви далеки и запретени
Нису то вешто анализиране фотографије, ни сликање природе по сећању, ни тражење упоришта у уобичајеној идеји мимезиса. То су чисто ликовна решења, доведена скоро до апстрактности. Као камерна музика или поезија, те слике буде оно најдубље у човеку, уводе у више кругове постојања, исцељују и обнављају. Јер је уметник алхемичар, чаробњак, посредник између светова и познавалац тајни
Пише: Дејан Ђорић
Национална телевизија
„ВОЈНА АКАДЕМИЈА”, НОВА ИГРАНА СЕРИЈА НА РТС
Школа за победнике
Кроз историју дугу 161 годину, на овој врхунској академији знања и вештине стицали су многи доцније чувени људи. Знаменити ратни команданти, председници влада, министри, академици, уметници, спортисти. Посебан начин живота и школовања нуди сијасет прича погодних за филм. Од таквих прича, истинитих, саткано је шеснаест једносатних епизода, по сценарију Гордана Михића, у режији Дејана Зечевића
Пише: Драгослав Бошковић
Фотографије: РТС
Српска митологија
ВОДЕЊАК, ЦАР ДУБИНА, С КРУНОМ ОД РИБЉЕ КРЉУШТИ
Необични господар вода
У једном обичном крчагу људи су некада разликовали воду мртву, живу, свету, неначету, нему, вилинску, пророчку, воду заставу, воду омају... Сада су све воде света, огромне воде, само: вода. На земљи прљава, на небу слана и кисела. Док још падају кише, док још можемо да ходамо кроз јутарњу росу, да осетимо течна гудала река, време је да се сетимо неких бића која су бринула о водама и штитила их
Пише: Миленко Бодирогић
Илустрације: Драган Бибин
Победник
НЕНАД БОРОВЧАНИН, ЕВРОПСКИ БОКСЕРСКИ ШАМПИОН У КРУЗЕР КАТЕГОРИЈИ
Немам резервну отаџбину
За њега је, каже, издаја неприхватљива и у љубави, пријатељству, послу, камоли кад је о земљи реч. Бокс је једна поштена прича, можда поштенија од живота. Недопуштени су ниски ударци, и они с леђа, не помажу сплетке и подметања. Два мушкарца добровољно уђу у ринг и остану сами, очи у очи. Нема одустајања, замене са клупе, тајм-аута. Нема могућности да неко други реши твој проблем уместо тебе. Није толика слабост пасти, колика је врлина устати. Бокс те, једноставно, научи да се бориш
Пише: Дејан Булајић
Фотографије: НР Прес и архива саговорника
Здравље
ПРОФ. ДР СТАМЕНКО С. ШУШАК, УГЛЕДНИ СРПСКИ КАРДИОХИРУРГ
Имати срце у рукама
Ради у Институту за кардиоваскуларне болести у Сремској Каменици. Професор је хирургије, кардиохирургије и медицинске етике на Медицинском факултету у Новом Саду. Предаје на Богословском факултету СПЦ у Београду и Паневропском универзитету у Бањалуци. Ужу специјализацију из кардиохирургије завршио у Берлину, у најпрестижнијем европском кардиохируршком центру. Једини је цивил у комисији за биоетичка питања Синода СПЦ, члан Свеправославног биоетичког комитета под окриљем Васељенске патријаршије у Цариграду
Пише: Игор Деспотовић
Знање
БЕОГРАДСКА ПОСЛОВНА ШКОЛА У СКЛАДУ СА НАЈМОДЕРНИЈИМ ЗАХТЕВИМА
Сертификати за цео свет
„Стратегија развоја информационог друштва”, донета од стране Владе Србије, захтева компјутерску писменост свих грађана према стандардима ECDL. У Београдској пословној школи одмах су се прилагодили тим захтевима. Уз оптимално коришћење свих својих ресурса, те искустава престижних светских пословних институција, организовали су најмодерније програме информатичке обуке студената
Знање
УНИВЕРЗИТЕТ „СИНГИДУНУМ”: ДР ЈОВАН ПОПЕСКУ, ПРОФЕСОР МЕНАЏМЕНТА ТУРИСТИЧКИХ ДЕСТИНАЦИЈА И МАРКЕТИНГА
Тајна доброг туристичког производа
Светска економска криза, наравно, утиче и на туризам. Директно и непорециво. Све туристичке земље бележе пад промета. Борба за госта није питање повећања прихода у 2012, него ствар стратешког позиционирања сваке дестинације и у овој и у многим наредним годинама. Шта Србија треба да учини како би оснажила већ развијене и плански отворила многе нове дестинације, нарочито у домену сеоског туризма?
Текст и фотографије: Розана Саздић
Срце Србије
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР ПРИШТИНСКОГ УНИВЕРЗИТЕТА, ДОБИТНИК СВЕТОСАВСКЕ НАГРАДЕ 2012.
И боравиште и уточиште
Имали су 4.000 одличних места за студенте и све потребно за квалитетан живот и учење. Након агресије Североатлантског пакта на Србију и изневеравања мировног уговора, потом и егзодуса српског становништва из окупираних делова покрајине, остали су без свега. Седиште им је привремено измештено у Косовску Митровицу и почели су опет изнова. Данас имају пет студентских домова у Косовској Митровици, два у Лепосавићу, домове у Звечану, Зубином Потоку, Блацу. Квалитетно удомљују близу 1.500 студената, месечно спремају 65.000 оброка, али њихов значај и мисија су много шири
Осигурање
НОВИ ПРОИЗВОД КОМПАНИЈЕ „ДДОР НОВИ САД”
24h хитне кућне поправке
Обезбеђена помоћ стручног лица у случају изненадног квара у домаћинству, или ситуације у којој је потребна хитна интервенција, у најкраћем могућем року. Програм се може уговорити у оквиру полисе осигурања „Моја кућица”, а реализован је у сарадњи са реномираном међународном асистентском кућом „Mondial Assistance”
Примери
ДР ТИХОМИР СИМИЋ, ДИРЕКТОР „ЕЛЕКТРОВОЈВОДИНЕ”, НАЈБОЉИ МЕНАЏЕР У СРБИЈИ 2011.
Будућност у нашим рукама
Награда „Капетан Миша Анастасијевић” за најбољи стратешки менаџмент резултат је одличног рада свих 2.500 запослених у нашој компанији – нагласио је лауреат, примајући признање. И у 2012. „Електровојводина” ће уложити око 40 милиона евра у инфраструктуру и даљу модернизацију система. Компанија је представљена и у репрезентативној монографији „Пут ка врху”, том „буквару предузетништва у Србији на почетку друге деценије XXI века”
Енергија
ПД ТЕРМОЕЛЕКТРАНЕ „НИКОЛА ТЕСЛА” У 2011. ПРОИЗВЕЛО ПРЕКО 20 МИЛИЈАРДИ КИЛОВАТ-ЧАСОВА СТРУЈЕ
Рекорд над рекордима
Тог 29. децембра, тачно у 12:25, сирене су огласиле да су обреновачки термоенергетичари премашили дотад магичну бројку, сневану генерацијама. У 2011. довежена је и 800-милионита тона угља у ТЕНТ А и ТЕНТ Б. Кад би се надовезале једна на другу, железничке композиције које су превезле толику количину угља (од почетка рада обе термоелектране) могле би да опашу планету чак шест пута!
Стандард
СТУДЕНТСКИ ЦЕНТАР У КРАГУЈЕВЦУ
Пола века бриге о академцима
Од давне прве мензе и студентског дома до три смештајна објекта са 634 места и два ресторана у којима се храни преко 3.000 корисника, пређен је велики пут
